Veoma veliki broj uvoznika/izvoznika kao i organizotaori prevoza (vozari) ali i zastupnici tereta nisu upoznati uopšte ili su upoznati veoma malo sa rizicima gubitka ili oštećenja pošiljki u drumskom transportu.

Postoji osnovna razlika između osiguranja odgovornosti i osiguranja robe, dve različite vrste osiguranja, usled čega uglavnom dolazi do sporova i šteta, koje u najvećim slučajevima snose vlasnici roba.

Ukoliko postoji dokazana subjektivna odgovornost vozara, na osnovu međunarodne Konvencije CMR o drumskom prevozu, osiguranje odgovornosti vozara pokriva štete i ne predstavlja automatizam za priznavanje štete na robi. Ukoliko se pošiljka zagubi ili dođe da bilo kog oblika oštećenja, sama obaveza dokazivanja eventualne odgovornosti vozara pada na teret vlasnika robe. To je uglavnom dugotrajan i neizvestan proces.

Kada je reč o osiguranju robe (KARGO), osigurani rizici su veoma jasno definisani po principu „Numerus Clausus“, ukoliko dođe do štetnog događaja, osigurači će ceniti i razmatrati sve okolnosti i činjenice prilikom odlučivanja o pravu na naknadu, po CMR Konvenciji. Ona kaže da sve dok se vozar pridržava obaveza iz Konvencije, neće postojati osnov za odgovornost u slučaju oštećenja ili gubitka pošiljke na osnovu ugovora o prevozu javno-pravnih propisa Konvencije.

U drumskom transportu, osnov za osiguranje robe (KARGO), određuje paritet isporuke, na osnovu razgraničenja tačke i samog momenta prelaska rizika vlasništva između kupca i prodavca, na osnovu ugovorenog kupoprodajnog pariteta (uslovi međunarodne trgovine ili Incoterm).

Osiguranje kargo je deset puta skuplje od osiguranja odgovornosti vozara (CMR), kako na mesečnom tako i na godišnjem nivou.

Uzrok raskida odnosa sa vozarima ili pokretanje sporova je svakako predmetna situacija, sobzirom na to da ukoliko je neka osiguravajuća kuća, osigurala vozaru odgovornost iz delatnosti po CMR-u, u slučaju gubitka ili oštećenja robe a usled navedenih činjenica, uglavnom odbija odštetne zahteve ili ulazi u sporove, svesna da će vlasnik robe veoma teško dokazati krivičnu odgovornost vozara u cilju naknade svog gubitka.

Na kraju možemo zaključiti da je osiguranje robe putem kargo polise jedina moguća zaštita interesa vlasnika robe u zavisnosti od ugovorenog pariteta a odnosi se kako na situaciju u regionu tako i na teritoriju Evropske Unije.

Categories: Blog